Suzana Petričević – Kosovskoj Mitrovici

Kvintni  , kvartni i KRUGOVI  ratni
 Kaže on meni danas ,dok se preslišavamo  povisilice i snizilice ,kaze mi koliko je on imao sreće u zivotu ! Da baš njega ,kaže moj otac ,  izaberu i prebace iz Doma za ratne siročice  u Kosovskoj Mitrovici u Dom za sirotane  u  Beogradu ,ponavlja mi to po ko zna koji put , ozarenog lica  pritskajuci rukom  na grudi kao da se zaklinje uz duboki uzdah srece. A ja slušam i uvek ,kao i prvi put ga upitam zašto BAŠ njega ,unapred se nasladjujuci pričom koja sledi . Te ,1946.godine dekretom je uredjeno da vaspitači izaberu pitomce ,kako su ih zvali ,za koje smatraju da su posebno daroviti i dobri djaci  a bez uslova da nastave školovanje.  
Vaspitačica Desa  ,mom ocu  ,koji majku nije  upamtio ,najbliža osoba na  svetu , odlučila je da to  bude baš on . I danima ga je učila da peva pesmu : ,,Vozila se po moru Galija,, .Nije joj mnogo truda trebalo ,kao osmogodišnjak je već pokazivao svoj dar a i disciplinu , vojničku kao i sva deca iz domova. Tada nije ni slutio da su vaspitači imali običaj ,dogovor ,tajni znak  ,šifru i amenet  koji su davali  deci  na koju treba obratiti  pažnju .Bila je to pesma ,,Vozila se po moru galija ,na galiji okovan delija…,,Tog jutra ,kad su ga stavili na voz ,Desa je ispratila  njenog Mocu  ponavljajuci da obavezno otpeva tu pesmu pred komisijom u Beogradu .Celim putem  je  pevao svojoj starijioj sestri ,mojoj tetki Ljubici ,pa zaspao .Kad su stigli ona ga je probudila ,na peronu su se pozdravili ,dečaci u jedan a devojcice u drugi ,zenski dom.  Proci ce četiri pune godine dok se brat i sestra ponovo budu sreli .Komisija  ga je izvela ,počeo je da peva ,prekinuli su ga posle nekoliko taktova i štriklirali : Dom za muzički obdarenu decu !Visok , jak  dzgoljav ,dajte mu trubu da razvije pluća ! Truba ! Bila je to njegova prva,  ljubav na prvi pogled, kaze otac.Tako su u taj dom stigli i najuspesniji Tripo Simonuti ,Stanko Terzic,Vartkes Baronijan …spisak je dugacak ,brace domaca i  i lepe porodice koju su imali jedno u drugom ,za uvek. Posle završene srednje muzicke škole ,završio je Akademiju ,oženio se ,dobio mene sa 19 godina ,zaposlio se,proveo radni vek kao prva truba Opere Narodnog pozorišta  i profesor trube u Beogradu. Iza sebe ima  preko dvesta  nagrada koje su njegovi učenici  osvojili na takmičenjima širom zemlje i sveta . Sada su  njegovi djaci već profesori i ,,prvi,,trubaci u toj istoj Operi ,Filharmoniji ,fakultetima …62 godine je u braku sa nasom majkom ,osim mog brata i mene ima tri  unuke  i praunuke Matiju i Manju  Boban Novovic. Tetka Ljubica  je posvetila svoj život deci  ,provela zivot kao vaspitačica ,izrodila dvoje dece , dvoje unucica… i sa andjelima otputovala . Divim se i prenosim priču o moralu , pameti i paznji koju su vaspitači posvećivali deci. Umesto da predstave njihovu bespomoćnost javno , slali su ih sa pesmom koja je bila njihov pasoš za preživljavanje ,najveci ulog za buducnost.Tako meni moja  ,,Galija,, ponovo priča priču o srećnom životu. Preslisavamo se ,ne  gubimo vreme..